[ilegalni_bioskop] Flandrija / Bruno Dumont / nedelja, 21. februar u 18.00h / MKM, Beograd

TkH-centar u okviru projekta [ilegalni_bioskop]
poziva Vas na projekciju sa diskusijom o filmu:

Flandrija (Flandres), Francuska, 2006, 91 min

režija: Bruno Dumont

predstavlja: Marta Popivoda

Nedelja, 21. februar u 18h

Magacin u Kraljevića Marka 4

Bruno Dumont je francuski reditelj srednje generacije. Do sada je
snimio pet dugometražnih igranih filmova, od kojih su svi na granici
realistične drame i avangardnog filma. Njegovi filmovi osvojili su
nekoliko nagrada na Kanskom filmskom festivalu, od čega su dva filma,
L'Humanite i Flandres dobili Grand Prix. Jedini reditelj koji je dva
puta dobio ovu nagradu pored Dumonta je Andrei Tarkovsky.

Dumont se smatra filozofom koji je postao reditelj, njegovo zaleđe
predstavljaju grčka i nemačka (zapadna) filozofija. Filmovi koje pravi
često na radikalan način pokazuju nasilje i provokativno seksualno
ponašanje, intencionalno se distancirajući od reprezentacije nasilja i
seksa u američkom filmu. Njegovi filmovi svrstavaju se u kategoriju
umetničkog filma, ali ih on lično pozicionira i u polje vizelnih
umetnosti. Takođe, Dumont se vezuje za "etiketu" New French Extremity,
zajedno sa autorima kao sto su François Ozon, Gaspar Noé, Catherine
Breillat, Claire Denis itd. Ovaj naziv formulisao je kritičar
Artforuma James Quandt u pokušaju da na negativan način sjedini
transgresivne francuske filmove sa početka 21. veka.

Film Flandres (Flandrija) može se posmatrati kao eksperimentalni ratni
film, u kome autor nije želeo da se bavi ratom kao temom, već da
istraži ljudsko-kolonizatorsko, pa i specifičnije, francusko ponašanje
u kontekstu rata. Film takođe referira na umešanost Francuske u vojne
intervencije u Zalivskom ratu, Avganistanu i Iraku, pokazujući kako
dvoje običnih mladih ljudi iz ruralnog dela Francuske (Flandrija)
postaju deo neimenovanog konflikta, i bivaju uvučeni u užasavajuću
brutalnost. Posebno je zanimljiv dramaturško-montažni postupak stalnog
smenjivanja i kontrastiranja ratne akcije u nepoznatoj pustinji i
usporenog i ispraznog, ali takođe brutalnog, života u ruralnoj
Francuskoj. Ipak, već samim naslovom filma reditelj centrira izvor
nasilja, imenujući ga veoma konkretno, dok ostale teritorije (u)
filmu/a ostaju brisani prostor neimenovanog (konteksta), u kome je
akterima dozvoljeno da "upišu" svoju želju...

Marta Popivoda